Циститис, антибиотици нису увек неопходни: откривамо неантибиотску профилаксу

Циститис је запаљење доњег уринарног тракта, које може погодити и мушкарце и жене

Циститис се обично дијагностикује кроз симптоме које пацијент пријављује

Карактеристични симптоми овог стања су повећана учесталост мокрења, бол током мокрења, осећај супрапубичне нелагодности, осећај гломазности и тежине; такође може бити крви у урину.

При првим симптомима циститиса потребно је обратити се лекару који ће прописати најприкладније претраге и, ако је потребно, упутити пацијента код референтног специјалисте, уколико клиничка ситуација оставља било какву сумњу.

Неки облици циститиса су умереног интензитета и присутни су са повећаном учесталошћу мокрења и печењем; затим постоји интензивнији облик, повезан са крвљу у урину, који се назива хематурија.

У овом случају, бол у уретри током мокрења је веома јак.

Како се лечи циститис?

Циститис се лечи следећим два различита, али комплементарна пута.

Пре свега, добро је повећати унос течности, узимајући на тај начин доста течности, а затим је добро узимати суплементе, боровницу у примису.

Бројни докази из научне литературе показују да је главно својство боровнице да инхибира приањање бактерија на слузокожу бешике.

Инфекција, заправо, настаје када се клице, приањајући на слузокожу бешике, хране и размножавају, стварајући циститис.

Циститис, када су потребни антибиотици?

Нажалост, уобичајено је да се антибиотици користе чим се појаве симптоми циститиса, али морамо имати на уму да ову терапију треба користити само у присуству бактеријске инфекције.

Неодговарајућа употреба антибиотика може бити дугорочан проблем јер се могу развити колоније клица и бактерија отпорних на антибиотике.

Штавише, ширење клица и бактерија отпорних на антибиотике представља реалну опасност по јавно здравље на средњи и дуги рок.

Употреба Д-манозе

Унутрашњи зид бешике игра непропустљиву улогу: спречава да течност из бешике (која садржи токсичне супстанце које треба да се елиминишу из тела) исцури.

Да до ове ексудације не дође, постоје углавном структуре на бази шећера (уопштено речено) које штите од апсорпције токсичних супстанци и истовремено спречавају да клице приањају на слузокожу мокраћне бешике.

Употреба Д-манозе омогућава обнављање интегритета слузокоже мокраћне бешике, односно успостављање, да тако кажем, добре „глазуре“ унутрашњости бешике, што представља драгоцену превенцију рецидива бактеријских инфекција.

Налазимо га у облику додатака иу разним формулацијама.

Проблем са Д-манозом је углавном повезан са дозом.

Веома често се морају узимати прилично високе дозе и стога терапија захтева вишеструке примене у току дана.

Ово може бити препрека за завршетак лечења или одржавање профилаксе, управо због тешкоће пацијента да свакодневно са посвећеношћу и константношћу прати прописану дозу.

Да ли се хијалуронска киселина може користити за лечење циститиса?

Хијалуронска киселина је најновији уређај за профилаксу без антибиотика.

Данас је то један од уређаја на који се у литератури и научној заједници посвећује највише пажње.

Хијалуронска киселина се може користити или интравезикално – тј. у поређењу са другим уређајима као што су боровница и Д-маноза, доводи се укапавањем директно у бешику – или на уста.

Потврђујући препознат значај хијалуронске киселине данас, чланак објављен у Бритисх Медицал Јоурналу показује како продужена употреба интравезикалне хијалуронске киселине може спречити поновни бактеријски циститис.

Могућност неупотребе антибиотика више пута спречава настанак резистенције међу бактеријама одговорним за уринарне инфекције.

Прочитајте такође:

Хитна помоћ уживо још више…Уживо: Преузмите нову бесплатну апликацију ваших новина за иОС и Андроид

Цисте дојке, како их открити

Цисте јетре: када је потребна операција?

Цисте на зглобу: шта су и како их лечити

Цисте на зглобу и шаци: шта треба знати и како их лечити

Извор:

Хуманитас

можда ти се такође свиђа