Цироза јетре: узроци и симптоми

Цироза јетре је болест коју карактерише дифузна промена структуре јетре, која се манифестује као крајњи резултат процеса некрозе (одумирање ћелија или ћелијских група, подручја ткива и делова органа) и запаљења у ткиву јетре, које се временом одуговлаче и имају вишеструку генезу

Шта је цироза јетре

Цироза јетре је хронична, дегенеративна болест јетре, коју карактерише присуство регенеративних чворова (нових ћелија које замењују уништено ткиво у облику чворова) и фиброзе (ожиљци) као део мање или више агресивног запаљеног процеса.

У зависности од величине чворова, цироза се може класификовати на микронодуларну (чворићи мањи од 3 мм), макронодуларну (чворићи већи од 3 мм) или мешовиту.

Замена нормалног ткива јетре регенеративним чворићима и фибротичним ожиљцима изазива дубоку измену микроциркулације јетре, успостављајући контакт и тиме размену између крви богате хранљивим материјама из црева и ћелија јетре (контактни зид између ћелија и крвни судови се згушњавају и тако пролаз крви богате хранљивим материјама из судова у ћелије постаје прогресивно сложенији све док се не исцрпи).

Овај процес доводи до стварања зачараног круга који изазива самоодржавање и погоршање ћелијског оштећења, уз смањење функције и конзистенције (очвршћавања) јетре и прогресивног повећања притиска у порталној вени (вени која преноси крв). од црева, панкреаса и слезине до јетре и опште циркулације).

Повећање притиска у порталној вени (названа портална хипертензија), због тешкоћа у транзиту крви кроз циротичну јетру, погодује отварању алтернативних венских излаза (шантова) и самим тим појављивању венских проширења (варикоза), који јављају се углавном у једњаку и желуцу.

Портална хипертензија такође доводи до загушења вене слезине (вене која повезује слезину са јетром) и слезине, што се изражава повећањем њеног волумена (спленомегалија), што заузврат изазива секвестрацију циркулишуће крви (смањење бела крвна зрнца, тромбоцити и црвена крвна зрнца – хиперспленизам).

Узроци цирозе јетре

Главни узроци цирозе су вирусне инфекције, конзумирање алкохола и гојазност (прекомерна конзумација масне хране).

Вируси за које се зна да изазивају хронично оштећење јетре су вирус хепатитиса Б, вирус хепатитиса Ц и Делта вирус. Сви ови вируси се преносе парентерално, односно заразом зараженом крвљу или ређе телесним течностима заражених особа.

Делта вирус није способан да изазове инфекцију сам, али захтева присуство вируса хепатитиса Б.

Инциденца инфекције вирусом Б, а самим тим и Делта вирусом, драстично је смањена последњих година након увођења вакцинације против хепатитиса Б, која је обавезна за децу предшколског узраста.

Као последица вакцинације против вируса хепатитиса Б, тренутно је вирус који је углавном одговоран за хронично оштећење јетре постао вирус хепатитиса Ц.

Ова инфекција је чешћа код особа старијих од 40 година и њена преваленција прогресивно расте са старењем.

То је због употребе у прошлости „неповратних“ стаклених шприцева, неадекватно стерилисаних хируршких инструмената, хемотрансфузија и деривата плазме (нпр. имуноглобулина тетануса) који нису тестирани на инфекцију вирусом хепатитиса Ц, а код особа које користе дроге, навика да замена шприцева често заражених од болесне особе.

Сматра се да се ови ризици сада стално смањују, због употребе шприцева за једнократну употребу и увођења теста на антитела на вирус хепатитиса Ц од 1989. године.

Стога је данас инфекција вирусом Ц код младих људи (млађих од 30 година) ограничена на ризичне групе као што су зависници од дрога (због промискуитетне употребе шприцева) и појединци који су подвргнути вишеструким хемотрансфузијама.

Пренос вируса хепатитиса Ц полним односом је изузетно реткост и стога не постоји обавеза прописивања 'заштићеног' односа између заражених и неинфицираних особа.

Пренос инфекције са мајке на дете у време рођења (пренос са мајке на дете) је такође изузетна појава и скоро је ограничена на одређене ризичне групе (нпр. ХИВ позитивне мајке).

Стога није оправдано наметати царски рез свим мајкама са инфекцијом вирусом хепатитиса Ц.

Вакцина за спречавање инфекције вирусом хепатитиса Ц још није доступна.

Цироза јетре и алкохол

Злоупотреба алкохола (пиво, вино, жестока пића) је други водећи узрок развоја цирозе у нашој земљи.

Продужени унос (више од 10 година) најмање 45 г етанола дневно (што одговара око пола литра стоног вина или литру пива или 150 мл чаше жестоког пића) и 90 г етанола дневно за жене и мушки субјекти, односно, сматра се фактором ризика за развој цирозе.

Међутим, треба напоменути да само 10% људи који пију ову количину алкохолних пића развијају цирозу.

То је због генетске предиспозиције и вероватно је да се особе са таквом предиспозицијом могу разболети и након конзумирања мањих количина алкохолних пића.

Важно је разбити стари мит да су људи који се лако опијају конзумирањем алкохола они који су у опасности од обољења јетре.

Напротив, уобичајени пијанац, који је у опасности од обољења јетре, боље подноси веће дозе алкохола, а да се не опија.

Такође је важно забранити чак и умерено узимање алкохолних пића особама које су већ заражене вирусом хепатитиса Б или Ц, јер се показало да је то одговорно за брже напредовање оштећења јетре (штетни ефекти се збрајају и убрзавају процес).

Други мање чести узроци цирозе јетре су:

  • генетска хемохроматоза (акумулација гвожђа у јетри);
  • примарна билијарна цироза (болест непознатог узрока која се развија услед промене малих интрахепатичних жучних канала) и примарни склерозирајући холангитис;
  • аутоимуне болести (промене у имунолошкој функцији које укључују формирање абнормалних антитела – аутоантитела – која реагују на структуре у телу);
  • Вилсонова болест (акумулација бакра у јетри);
  • одређени лекови штетни за јетру и токсине из животне средине (нпр. угљен-тетрахлорид или одређени пестициди);
  • продужена стагнација крви у јетри која се јавља на пример код инсуфицијенције десног срца и оклузије вена које одводе крв из јетре (Будд-Цхиари синдром и вено-оклузивна болест);
  • продужена опструкција одлива жучи из јетре која се јавља, на пример, код особа са малформацијама билијарног тракта (секундарна билијарна цироза);
  • метаболичке и нутритивне болести као што су неалкохолни стеатохепатитис и неухрањеност;
  • ретки генетски облици (нпр. недостатак алфа-1-антитрипсина).

Коначно, у малом проценту случајева, упркос пажљивим истраживањима, узрочни фактор цирозе се не може идентификовати (криптогена цироза).

Могуће је да су у таквим случајевима умешане инфекције вирусима који још нису идентификовани.

Симптоми и дијагноза цирозе јетре

Хроничне болести јетре, посебно оне изазване вирусима, обично не изазивају нелагодност код пацијената и не дају очигледне знаке свог присуства.

Због тога је дијагноза болесника са неузнапредовалом цирозом код претпостављено здравог субјекта углавном повремена и усмерена је лабораторијским испитивањима, која се обављају рутински, или лекарским прегледом.

Главне промене тестова које указују на цирозу су промене у крвној слици, посебно смањење броја тромбоцита (испод 100,000/млмц) повезано или не са смањењем белих крвних зрнаца и црвених крвних зрнаца (хиперспленизам).

Повећане трансаминазе нису знак озбиљности болести јетре, већ су углавном нормалне код пацијената са веома узнапредовалим оштећењем јетре.

Главни знаци који лекарски преглед могу указивати на дијагнозу цирозе су:

  • црвенило дланова (палмарни еритем)
  • појава на кожи (посебно на рукама, лицу и грудима) малих црвених „паукових“ мрља на кожи (паукови невуси)
  • повећање величине јетре и неправилност њене ивице
  • повећање запремине слезине.

У узнапредовалим облицима цирозе други лакше уочљиви знаци су смањење мишићне масе, накупљање течности у поткожном ткиву (оток чланака) и унутар абдомена или асцитес (манифестује се проширењем стомака), дифузни свраб без очигледних лезија коже. , жућкасто бојење склера и/или коже и емисија тамног урина (због повећаног билирубина).

Терапије које треба применити су у суштини засноване на промени начина живота, контролисаном губитку тежине и лечењу коегзистирајућих стања као што је дијабетес.

Корисни савети за превенцију вируса хепатитиса

Што се тиче општих хигијенских правила за превенцију преношења вируса хепатитиса Б, Делта и Ц, препоручује се особама са инфекцијом да избегавају личну употребу тоалетног прибора који се може запрљати крвљу, као што је маникир опрема, четкица за зубе, бријач.

Важно је да особа која зна да има инфекцију вирусом хепатитиса то пријави приликом посете зубару или на операцији.

С друге стране, бесмислено је потпуно изоловати пацијенте са инфекцијом вирусом хепатитиса персонализацијом употребе посуђа и ограничавањем емоционалних контаката (нпр. љубљење).

Прочитајте такође:

Хитна помоћ уживо још више…Уживо: Преузмите нову бесплатну апликацију ваших новина за иОС и Андроид

Компликације цирозе јетре: шта су то?

Неонатални хепатитис: симптоми, дијагноза и лечење

Церебралне интоксикације: хепатична или порто-системска енцефалопатија

Шта је Хасхимото-ова енцефалопатија?

Билирубинска енцефалопатија (Керництерус): неонатална жутица са билирубинском инфилтрацијом мозга

Хепатитис А: шта је и како се преноси

Хепатитис Б: симптоми и лечење

Хепатитис Ц: узроци, симптоми и лечење

Хепатитис Д (Делта): симптоми, дијагноза, лечење

Хепатитис Е: шта је то и како настаје инфекција

Хепатитис код деце, ево шта каже Италијански национални институт за здравље

Акутни хепатитис код деце, Маггиоре (Бамбино Гесу): „Жутица је позив за буђење“

Нобелова награда за медицину научницима који су открили вирус хепатитиса Ц.

Стеатоза јетре: шта је то и како је спречити

Акутни хепатитис и повреда бубрега услед конзумирања енергетског пића: Приказ случаја

Различите врсте хепатитиса: превенција и лечење

Хепатитис Ц: узроци, симптоми и лечење

Извор:

Пагине Медицхе

можда ти се такође свиђа